Priština, 18. April 2023 , Presudom Apelacionog Suda Specijalnog Departmana , delimično je usvojena žalba Specijalnog Tužilaštva Republike Kosova, tako da je presuda prvostepenog suda preinačena, samo što se tiče odluke o kazni , dok drugi deo žalbe Specijalnog Tužilaštva kao i žalba optuženog Z.V I njegovog branioca adv. N. V. su odbijene kao neosnovane.

Presudom Osnovnog Suda u Prištini , Specijalnog Departamenta PS. Br. 28/ 2022 od dana 11. 11. 2022 optuženog Z.V. zbog krivičnog dela Ratni zločini protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 u vezi sa čl. 22 Krivičnog Zakona Socijalističke  Federativne Republike Jugoslavije izvršeno u saizvršilaštvu sa drugim nepoznatim učesnicima pomenute  jedinice policijske rezerve I drugim naoružanim i uniformisanim licima , oglašen je krivim I osuđen je zatvorskom kaznom u trajanju od 10 godina, kazna koja će se izvršiti u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude.

Apelacioni Sud , presudom APS.br. 50/ 2022 od dana 15. 02. 2023 delimično je usvojio žalbu Specijalnog Tužilaštva Republike Kosova , preinačenjem prvostepene presude , samo u pogledu odluke o kazne, dok drugi deo žalbe Specijalnog Tužilaštva u vezi sa navodim o povredi krivičnog zakona kao i žalba optuženog Z.V I njegovog branioca N.V odbijene su kao neosnovane. U obrazloženju presude drugostepeni sud je ocenio da gore navedeni žalbeni navodi ne stoje a ni da ima drugih povreda odredba krivičnog postupka , o kojima po službenoj dužnosti vodi računa ovaj sud, koje bi uslovljavale ukidanje pobijene presude. U ovom smislu neosnovani su žalbeni navodi da  pobijena presuda sadrži bitne povrede odredbi krivičnog postupka predviđeni čl. 384 ZKP-a ,jer, je dispozitiv presude jasan , razumljiv , dok u obrazloženju presude dati su potrebni razlozi o odlučujućim činjenicama u ovoj krivično pravnoj stvari.

Dalje Apelacioni Sud konstantuje, da je Prvostepeni sud faktičko stanje utvrdio na pravilan I potpun način iz izvedenih dokaza tokom sudskog razmatranja, preko kojih je dokazno da je optuženi Z.V. izvršioc krivično delo na način opisan u dispozitivu pobijene presude.  Apelaciono veće primećuje da je osnov faktičke stvari bio da ako je optuženi identifikovan na siguran način od strane oštećene D1,  i da li dovoljno potvrđuju i drugi dokazi ovu okolnost, dakle treba se oceniti dopunski efekat ovih dokaza. U ovom pravcu je razmotrena celina svih dokaza u ovom slučaju, uzevši u obzir i bitne faktore koji utiču na identifikaciju, kao što su : mogućnost svedokinje da vidi optuženog u vreme izvršenja krivičnog dela, stepen svesti, tačnost prethodnog opisa   svedokinje  optuženog, nivo bezbednosti tokom svedočenja i sudskog ročišta, proteklo vreme  od krivičnog dela i identifikacije, stoga u celini ovih faktora i  dokaza se treba odrediti da li je postignuto da identifikacija bude verodostojna , i tačna iz objektivnog gledišta.

Događaji o kojima svedoči oštećena su traumatični, postoje i različiti pogledi u vezi kategorije ovih svedoka   kako bi se posvedočilo o ovim okolnostima, od onih kojih smatraju da se na te događaje može uticati na svedoke koji svedoče  posebno detaljnim sećanjima, do onih gde  izražavaju reserve u vezi sa njihovom verodostojnošću.

Sa ljudskog psihološkog gledišta ovakvi događaji ostaju u sećanju dugo vreme, čak mogu da ostanu doživotno u zavisnosti od intenziteta za razliku od uobičajenih dešavanja koja se gube I blede iz sećanja  za znatno kraće vreme.  Iz njenih iskaza još od početka dala je tačne opise fizičkih karakteristika I izgleda koji na konsekventan način odgovaraju optuženom. Tokom ovih iskaza, I tokom suočavanja na sudskom ročištu, ona je demonstrirala da je sigurna u identifikaciji, nije izrazila nijedan znak nesigurnosti.

Takođe veće je ocenilo da iskaz svedokinje – oštećene D1 , karakteriše se iz jasnosti, činjenica I okolnosti koje ukazuju na podudarnost sa hronologijom  dešavanja I životnom logikom događaja, od početka pa do njenog lekarskog tretmana nakon ovih dešavanja. Bitno je da se napomene , da je svedokinja D1 , dala detaljne fragmente događaja koje može dati samo lice koje je doživelo i direktno videlo, koje zatim  ispoveda na prirodan način.

Ovi aspekti daju svedočenju ne samo verodostojnost , nego I istinitost , tačnost I objektivnost. Treba se imati u obzir da je svedokinja D1 , svedočila nekoliko puta, I ona je bila u stanju uprkos  osetljivosti, složenosti i ponavljanja saslušanja koji su dosledni bez eventualnih protivrečnosti  kako bi se moglo posumnjati u njihovu verodostojnost I tačnost. Važno u ovom kontekstu , su dopunski u dodatni dokazi koji podržavaju identifikaciju optuženog, kao što su izjave svedoka A.V, M.I, SH. G. V.D kod kojih se pregledala nakon događaja i kojima je izjavila da je silovana od Z.V kao i svedoka M.Xh.  okolnost koju svedoče svedoci – lekari, koji su tokom svedočenja konstantovali da je oštećena D1 , govorila o događaju silovanja , obuhvativši i ime i prezime lica koji je izvršio inkriminišuće radnje prema njoj.

Veće je ubeđeno da su svedočenja gore navedenih svedoka,  verodostojna i tačna . ukazane sekvence su u skladu sa ponašanjem koje bi jedan lekar imao u sličnom slučaju sa pacijentom u ovakvim okolnostima tog vremena. Nemaju unutrašnje praznine a ni nesklada njihove izjave same sa sobom ne sadrže praznine ili  nedostatke  logičke prirode jasne su I konsekventne. U  ovom kontinuitetu je bitno da svedočenje svedoka M. Xh , jer se radi o jednom svedoku koji je I ranije poznavao optuženog , iz razloga jer je stanovao u Vučitrnu, dok je optuženi radio u pisarnici Opštinskog Suda u Vučitrnu.

Prema Veću grupa pomenutih činjenica  ovih svedoka kao što je ranije poznavanje optuženog  na nesumnjiv način,  video ga je bez maske ,  obučen u policijskoj uniformi naoružanog, video ga je kod Vučitrnskog groblja, ukazuje na činjenice koje se poklapaju sa tokom događaja i svedočenjima oštećene, I svedočenjima lekara daju sliku događaja kao što je opisano u optužnici  I pobijenoj presudi. Prema Sudu, vreme proteklo između krivičnog dela I identifikacije, nasuprot činjenici da se hapšenje optuženog dogodilo nakon dužeg vremena, ne dovodi u pitanje istinitost identifikacije, pošto događaj iz datuma 22 maja 1999 godine, bio I ostao nezaboravljen I svež u sećanju oštećene.   

Poznato je da žrtve seksualnog nasilja žive u otežanoj svakodnevnici da zaborave te događaje,  koji se ne mogu ostaviti prošlosti i zaboravu. Traume ne čine sećanje jedne osobe  ove događaje nepouzdanim, u stvari , veštačenja  ukazuju da intenzivna iskušenja ovih događaja se pamte sa tačnošću nezavisno od nekih nepodudarnosti .  U ovom pogledu vremenski faktor prirodno se vezuje sa drugim gore pomenutim faktorima, stoga kao takav je kompatibilan I ne dovodi u diskutabilnost identifikaciju. U vezi sa odlukom o kazni  Veće nema isto gledište sa prvostepenim sudom istaknute u pobijenoj presudi o nekim okolnostima, kao što su jer je krivično delo izvršeno pri potpunoj svesti, kada je jedna takva činjenica pretpostavka I samo u slučaju sumnje u stanje svesti tada se može diskutovati, u ovom kontekstu uzevši u obzir I prirodu dela za koje je oglašen krivim I okolnosti izvršenja krivičnog dela, ta kategorija krivičnog dela uglavnom se izvršava u punoj svesti i ovo je nesporno.

Dok  okolnost da je delo izvršeno u okviru postojanja oružanog sukoba, ne može se smatrati kao otežavajuća , pošto predstavlja karakteristiku krivičnog dela za koje je optuženi oglašen krivim I kažnjen. Veće primećuje da okolnosti u kojima se dogodilo krivično delo nisu adresirane i odmerene u dovoljnoj meri, u smislu gore citirane odredbe, koje bi uticale na izricanje strožije kazne i u ovome se slaže sa stanovištem tužioca.

Nije ocenjena okolnost da je silovanje izvršeno na brutalan I ponizan način kritičnog dana, dok žrtva je silom odvojena od njenog deteta koje je držala u krilu,  uhvativši ga I bacivši ga na zemlju,  nemavši  obzira i humanih osećaja ni za dete, zatim odvukavši je silom I odvevši u jednoj sobi gde su bile  prisutne druge silovane žene od strane drugih policajaca.

Oštećena je silovana od strane optuženog i drugog neidentifikovanog policajca koji je zlostavljao njeno telo , na način kako je opisano u dispozitivu presude, stoga  takve radnje svedoče da je silovanje izvršeno ne samo na brutalan način , nego I ponižavajući,  stoga se ti faktori moraju uzeti u obzir i da pozitivno utiču na određenu meru kažnjavanja. Stoga, ovaj sud je ocenio da ove okolnosti u njihovom  sklopu daju dovoljan osnov da se obrazloži izricanje zatvorske kazne u trajanju od 13 (trinaest) godina, sa ubeđenjem da sada izrečena kazna je u potpuno opravdanoj proporciji u odnosu na konkretnu težinu krivičnog dela,  okolnosti izvršenja, visok stepen krivične odgovornosti optuženog, kod  koga se manifestuje pojačana kriminalna volja, celine njegovog kriminalnog ponašanja i da se istovremeno postigne cilj kažnjavanja u smislu specijalne I generalne prevencije.  

https://apeli.gjyqesori-rks.org/wp-content/uploads/verdicts/AP_APS_2022-279529_SQ.pdf