Presudom Osnovnog suda u Prištini-Odeljenje za teška krivična dela PKR.br.15/20 od 31.08.2022.godine, okrivljeni A.B. O.B. i S.B., zbog krivičnog dela iz člana 267. stav 2. u vezi sa članom 23. KZ, oglašeni su krivim i osuđeni na sledeći način: optuženom A.B. sud je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, koju kaznu počinje da izdržava 15 dana od pravnosnažnosti ove presude. U izrečenoj kazni zatvora optuženom A.B. obračunato je i vreme provedeno u pritvoru i kućnom pritvoru od 23.12.2015 do 08.02.202018 i od 06.05.2019 do 31.01.2020. Optuženom O.B. sud je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, koju kaznu počinje da izdržava 15 dana od pravnosnažnosti ove presude. U izrečenoj kazni zatvora optuženom je uračunato vreme provedeno u pritvoru i kućnom pritvoru od 23.12.2015  do 09.11.2017. A okrivljeni S.B. sud mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, koju kaznu počinje da izdržava 15 dana od pravnosnažnosti ove presude. U kaznu zatvora optuženom se uračunava i vreme provedeno u pritvoru i kućnom pritvoru od 23.12.2015.godine do 09.11.2017. Takođe optuženima A.B. i O.B. oduzeti su automobili, dok optuženom O.B. i gotovinu u iznosu od 10.100 € (deset hiljada i sto evra). Optuženi su dužni da svaki ponaosob plate troškove krivičnog postupka i sudsku taksu u iznosu od 300 (trista) evra, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti ove presude.

Apelacioni sud je presudom APS.br.40/22 od 20.01.2023.godine odbio žalbu Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo kao i žalbe branilaca optuženih A.B. O.B. i S.B. U obrazloženju presude, drugostepeni sud je ocenio da žalbeni navodi ne stoje i da nema drugih povreda odredaba krivičnog postupka, o kojima po službenoj dužnosti vodi računa ovaj sud. godine, a koje bi uslovljavale poništaj pobijene presude iz  činjenice da su u dispozitivu presude inkriminisane radnje optuženih koje čine elemente krivičnog dela za koje su oglašeni krivim i kao takav je jasan i razumljiv, dok su u obrazloženju dati jasni i potpuni razlozi za svaku tačku presude za odlučujuće činjenice kao i za rešavanje pravnih pitanja ovog krivičnog predmeta.

Takođe, drugostepeni sud je ocenio da su navodi tužilaštva da se ponište sve pravne radnje preduzete po falsifikovanim ispravama, iako je bilo dovoljno dokaza, neodržive su zbog činjenice da sud u ovom krivičnom predmetu nema optužnicu i za krivično delo, kako se navodi u žalbi ,o  falsifikovanju ili legalizaciji neistinitog sadržaja koji bi u okviru imovinsko-pravnog zahteva mogao da poništi pravnu radnju u vezi sa imovinskim pravima u odnosu na krivična dela. Nadalje, zakonska obaveza za poništavanje pravnih radnji bi postojala kada bi se našlo da su optuženi  krivi za krivično delo koje je imalo za posljedicu u vezi sa imovinsko – pravnim postupkom, a ne kao u ovom krivičnom predmetu gde je tužilaštvo , optužene ,iz činjeničnog opisa stanja proizilazi da ih tereti za radnje upotrebe sile i teške pretnje prema oštećenima M.T i K.T, sa ciljem da ih primora da postupe na štetu sopstvene imovine.

Takođe, Apelacioni sud je ocenio da je iz činjeničnog stanja i dokaza u predmetu utvrđeno da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno od strane prvostepenog suda, a u tom pogledu relevantne činjenice nisu ostale ne utvrđene kako se tvrdi u podnetim žalbama. Na osnovu utvrđivanja činjeničnog stanja, prvostepeni sud pravilno je primenio i krivični zakon iz činjenice da se radnjama optuženih oblikuju objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela za koje su oglašeni krivim, da su za ovo krivično delo isti krivično odgovorni, kao i ne postoje okolnosti koje isključuju krivično gonjenje ili krivičnu odgovornost optuženih.

https://www.gjyqesori-rks.org/wp-content/uploads/verdicts/AP_APS_2022-215863_SQ.pdf