Presudom Osnovnog suda u Prištini-Odeljenje za teška krivična dela, PKR.br.4/2020, od ​​11.11.2022  okrivljeni F.A. i G.Š. zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja ili službenih ovlašćenja iz člana 422 stav 1 i 2, pod st. 2.1, 2.2 i 2.4, u vezi sa članom 31 KPRK, oslobođeni su optužbi, jer nije dokazano da su izvršili krivično delo za koje su optuženi. Što se tiče troškova krivičnog postupka, odlučeno je da oni padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je oštećena Vlada Republike Kosovo, preko svog zastupnika – Državnog advokata, upućena na redovni građanski spor radi realizacije imovinsko pravnog zahteva.

Apelacioni sud je presudom APS.br.48/22 od 12.06.2023.godine odbio kao neosnovanu žalbu Specijalnog Tužilaštva Republike Kosovo. U obrazloženju presude, drugostepeni sud je ocenio da presuda prvostepenog suda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, na koje se tužilac poziva u žalbi, jer je dispozitiv presude razumljiv, ne protivreči sebi niti svojim razlozima, jasan  je i konkretan. Takođe, Apelacioni sud je ocenio da su neodržive tvrdnje tužioca da ožalbena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama u vezi sa krivičnim delom,  oni ne stoje jer je prvostepeni sud potvrdio da tužilaštvo nije dokazalo koje su bile obaveze, ovlašćenja i odgovornosti okrivljenog F.A. u svojstvu Ministra Zdravstva  i optuženog G.Š. u svojstvu generalnog sekretara u Ministarstvu Zdravstva. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilaštvo nije odredilo niti svedočilo pred sudom kao i na koji način su optuženi prekoračili službena ovlašćenja, koje odredbe ili zakonske akte nisu sprovodili tokom vršenja službene dužnosti. Dakle, prvostepeni sud je analizirao sve dokaze izvedene tokom sudske rasprave i u vezi sa njima izneo svoje zaključke, koje kao objektivne, pravilne i zakonske prava, prihvata i drugostepeni sud. Krivično veće Apelacionog suda je  našao da žalbu tužioca karakterišu apstraktni opisi i da nema konkretnih tvrdnji o postojanju povreda, pa je stoga, na osnovu dokazivanja činjeničnog stanja, prvostepeni sud pravilno primenio i krivični zakon kada je optužene oslobodio od optužbe jer nije dokazano da su isti počinili krivično delo Zloupotreba položaja ili službenih ovlašćenja iz člana 422. stav 1. i 2. pod st. 2.1., 2.2. i 2.4., u vezi sa članom 31. KZRK-a, jer jasno od sprovedenih dokaza nisu dokazana obeležja navedenog, krivičnog dela niti su opisane inkriminisane radnje u dispozitivu koje bi predstavljale krivično delo za koje se  optuženi terete, pa samim tim, ne postoji druga alternativa primene krivičnog zakona. Dalje, veće Apelacionog suda je uvereno da je prvostepeni sud doneo razuman zaključak, da iz primenjenih dokaza nije utvrđeno da su optuženi F.A. i G.Š. prekoračili svoja ovlašćenja ili nisu izvršavali njihove službene dužnosti, pa su optuženi osnovano oslobođeni od optužnice za delo za koje su optuženi.