Osnovni sud u Prištini – Specijalno odeljenje je presudom PS.br.10/2020 od 28.04.2023.godine oglasio krivim okrivljenog S.B za krivična dela primanje mita iz člana 421 stav 2 u vezi sa stavom 1 KZRK, izricanjem kazne od 2 (dve) godine i šest (6) meseci, u kojoj je obračunato vreme provedeno u pritvoru i kućnom pritvoru i novčana kazna u iznosu od 4.000 (četiri hiljade) evra, kao i zbog krivičnog dela  neovlašćeno posedovanje, kontrola ili posedovanje oružja iz člana 366 stav 1 KZRK, izrekavši kaznu novčanu kaznu u iznosu od 1.000 (hiljadu) evra, odnosno izrekao mu jedinstvenu kaznu u iznosu od 5.000 (pet hiljada) evra, koju je optuženi bio prinuđen da plati u roku od 1 (jednog) meseca, od dana pravnosnažnosti presude.

Apelacioni sud Kosova – Specijalno odeljenje je presudom APS.br.45/2023 od 15.12.2023.godine usvojio žalbu branioca optuženog S.B, adv. Besnik Beriša, dok je presudu Osnovnog suda u Prištini – Specijalno odeljenje, PS.br.10/2020 od 28.04.2023.godine, preinačio samo u odnosu na odluku o zatvorskoj kazni i novčanoj kazni, tako da je drugostepeni sud okrivljenog S.B, za krivično delo primanje mita iz člana 421. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZRK, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i novčanu kaznu u iznosu od 3.000 (tri hiljade) evra, dok je za krivično delo neovlašćeno posedovanje, držanje kontrola oružja iz člana 366. stav 1. Krivičnog zakonika izrečena novčana kazna u iznosu od 500 (petsto) evra, odnosno jedinstvena kazna novčana kazna iznosu od 3.500 (tri hiljade i petsto) evra, dok je ostatak u pogledu dopunske kazne i oduzimanja oružja, našao da ostaje nepromenjen, odbijajući kao neosnovanu žalbu odbrane po drugim osnovama. Međutim, u tački II dispozitiva presude odbio je kao neosnovanu žalbu Specijalnog tužilaštva na osporenu presudu. U obrazloženju presude, Apelacioni sud je ocenio da navodi odbrane ne stoje, niti da postoje druge povrede odredaba krivičnog postupka, na koje je ovaj sud po službenoj dužnosti vodio računa, a što je moralo da uslovi poništenje pobijane presude.  Drugostepeno veće je istaklo da je presuda kao takva u dispozitivu konkretna, jasna i da nije protivrečna sama po sebi, ne dovodi se u pitanje odsustvo bilo koje činjenice koja čini element krivičnog dela, kako bi se onemogućilo da podnese ovakvo činjenično stanje u okviru krivično pravnih normi, dodajući da su u obrazloženju za svaku tačku presude dati jasni i potpuni razlozi za odlučne činjenice, kao i za rešavanje pravnih pitanja ovog krivičnog slučaja. Dalje, drugostepeni sud je naglasio da je iz činjeničnog stanja i dokaza predmeta utvrđeno da je činjenično stanje pravedno i potpuno dokazano od strane prvostepenog suda, u tom pogledu relevantne činjenice nisu ostale neproverene kako se tvrdi u žalbi koju je podneo branilac. Apelacioni sud je, na osnovu dokazivanja činjeničnog stanja, istakao da je prvostepeni sud pravilno primenio krivični zakon, pa se navodi odbrane ne stoje u ovom žalbenom osnovu, zbog činjenice da su radnje okrivljenog u vezi sa krivičnim delima iz tačke I i II  dispozitiva,  ukazuju da su elementi figure krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, te s tim u vezi veće nije utvrdilo povredu krivičnog zakona na štetu optuženog. U odnosu na odluku o kazni sa procenjenih okolnosti, veće ovog suda je tvrdnje tužilaštva ocenilo neosnovanim, dok je tvrdnje odbrane ocenilo osnovanim samo u odnosu na krivičnu sankciju koja se odnosi na kaznu zatvora i novčanu kaznu tako što je veće drugostepenog suda preinačilo presudu iz tačke I. dispozitiva s obzirom na sve ove olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, kaznom izrečenom kao u tački I. dispozitiva presude će se postići cilj kazne kao u posebnoj preventivi, tako i u opštoj preventivi, i istovremeno je konstatovao da će se postići resocijalizacija okrivljenog i takođe kazna kao takva ukazuje na društvenu osudu krivičnih dela.

https://apeli.gjyqesori-rks.org/wp-content/uploads/verdicts/AP_APS_2023-217010_SQ.pdf