Presudom Osnovnog suda u Prištini – Odeljenje za teška krivična dela, PKR.121/22 od 01.12.2023.godine, optuženi XH. B. oglašen je krivim za krivična dela teško ubistvo iz člana 173. stav 1. tč. 1.1.,1.5 i 1.11 KZRK i neovlašćeno posedovanje, kontrolu ili posedovanje oružja iz člana 366 stav 1 KZRK i osudio ga na kaznu doživotnog zatvora, u kojoj je osuđen na vreme provedeno u pritvoru od 06.04.2021 do pravnosnažnosti presude , kao i da je istom izrekao i dodatnu kaznu u vezi sa oduzimanjem vatrenog oružja – lovačke puške, kao sredstva za izvršenje krivičnog dela. Takođe je obavezao optuženog da plati troškove krivičnog postupka po konačnom obračunu suda, dok na ime sudskog paušala plati iznos od 100 (sto) evra, kao i na ime sudskog paušala za obeštećenje oštećenima od krivičnih dela iznos od 50 (pedeset) evra, i to sve u roku od 15 (petnaest) dana, po pravnosnažnosti presude. Dok su oštećeni S.M, V.M, D.M, i V.M upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u redovnom parničnom sporu. Dok je optuženi A.B, zbog krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 173 stav 1 tačka 1.1, 1.5 i 1.11 u vezi sa članom 31 KZRK, oslobođen od optužnice na osnovu toga što je sa dokazima obrađenim na sudskoj raspravi nije dokazano da je isto lice izvršilo krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret. Što se tiče troškova krivičnog postupka, koji se odnose na okrivljenog A.B, odlučeno je da oni padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Apelacioni sud Kosova – Odeljenje za teška krivična dela je presudom PAKR.br.39/24 od 01.03.2024.godine odbio žalbu Osnovnog tužilaštva u Prištini i žalbu branioca okrivljenog XH.B.  dok je presudu Osnovnog suda u Prištini – Odeljenje za teška krivična dela PKR.121/22 od 01.12.2023. Međutim, žalba oštećene S.M. na oslobađajući deo, odbijena je kao nedozvoljena. Apelacioni sud je u obrazloženju presude ocenio da žalbeni navodi ne stoje, niti da postoje druge povrede odredaba krivičnog postupka, na koje je ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti, a koje morao da uslovljava ukidane pobijane presude i to kako za osuđujući deo tako i za oslobađajući, ističući da je prvostepeni sud dao dovoljne i argumentovane razloge za oba navedena dela. Sudsko veće je utvrdilo da žalbe branioca u vezi sa činjenicom da ožalbena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka predviđen članom 384 stav 1 stav 10 u vezi sa odredbama člana 369 stav 6 i 7 ZKPRK, dodajući da je, kada je reč o kaznenom delu, dispozitiv presude jasan, razumljiv i konkretan i da je isti u potpunosti saglasan sa obrazloženjem, u kome je istakao da su svi razlozi na koje se bazira prvostepeni sud , prilikom dokazivanja postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, kao i u vezi sa konkretnom primenom odredaba Krivičnog zakonika prema okrivljenom i njegovom krivičnom delu. Drugostepeni sud je našao da je sačinjavanje dispozitiva izvršeno u skladu sa odredbama člana 369. stav 4. koje se odnose na član 364. Krivičnog zakonika, gde su obuhvaćene sve činjenice i okolnosti vezane za kritični događaj, činjenice i okolnosti iz kojih su ispunjeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teško ubistvo iz člana 173 stav 1 tačka 1.1, 1.5 i 1.11 KZRK, za koje se tereti okrivljeni XH.B. U pogledu oslobađajućeg dela, veće Apelacionog suda je ocenilo da  zahtevi tužilaštva ne stoje, uz obrazloženje da je prvostepeni sud, osim u dispozitivu i u obrazloženju, izveo sve dokaze iz kojih je zaključio da predmetnim dokazima, uključujući iskaze oštećenih-očevidaca na licu mesta, nije dokazano da je okrivljeni A.B preduzeo bilo kakvu konkretnu inkriminišuću radnju koja bi suštinski uticala na izvršenje krivičnog dela teško ubistvo. Nadalje, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepenom sudu činjenično stanje u ovom krivičnom predmetu na pravičan i potpun način dokazano dokazima izvedenih tokom sudskog ročišta, uzimajući u obzir sve navedene okolnosti. kao i okolnosti koje su bliže istaknute u pobijanoj presudi, razmatrajuće veće je ocenilo da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je optuženi XH.B izvršilac navedenog krivičnog dela i da je optuženi XH.B. nesumnjivo dokazano, da je isti preduzeo inkriminisane radnje koje predstavljaju obeležja krivičnog dela, za koje je optuženi oglašen krivim i sudilo mu se. Što se tiče okrivljenog A.B, veće je istaklo da je pravilno konstatovano da se dokazima izvedenim na sednici razmatranja ne može dokazati da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 173. stav 1. 1., 5. i 11. u vezi sa članom 31. KZRK, stoga je ocenjeno da se u žalbi tvrdi da je povređen krivični zakon, na štetu optuženog, kako tvrdi odbrana optuženog XH.B. Na osnovu okolnosti koje je prvostepeni sud ocenio, veće drugostepenog suda je zaključilo da je okrivljenom XH.B izrečena pravična i zakonita kazna, koja je u skladu sa intenzitetom društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela i stepena krivične odgovornosti okrivljenog i u funkciji je generalne i individualne prevencije, tako da je potenciralo da se ovim kaznama ostvari svrha kazne predviđena odredbom čl. 38 KZRK. Dok je u odnosu na žalbu oštećenog, u pogledu oslobađajućeg dela za okrivljenog A.B, odlučeno da se ista odbaci kao nedozvoljena.

Pogledajte odluku u nastavku:

https://apeli.gjyqesori-rks.org/wp-content/uploads/verdicts/AP_PAKR_2024-027038_SQ.pdf