Presudom Osnovnog suda u Prištini – Ogranak Glogovac, P.br.322/2017, od 15.03.2018.godine, tužioca R.L. u vezi sa spornim pitanjem naknade štete zbog klevete, delimično je usvojen kao osnovan tužbeni zahtev tako da je tuženi DŽ.D, prinuđen da tužiocu nadoknadi  nematerijalnu štetu u slučaju objavljivanja izjave i lažne činjenice iznos od 2.600,00€, zbog povrede ugleda sa kamatom od 8% obračunate od dana prijema presude, kao i troškove postupka u iznosu od 270€, obavezujući tuženog da sve ove troškove plati tužiocu u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. U tački II dispozitiva, tuženi Dž.D je prinuđen da odmah po primanju presude sa svog Fejsbuk naloga povuče klevetničke informacije sa sadržajem „Okrenuo je leđa Biznisima u Glogovcu kažnjavajući ih i ucenjujući ( jer su „identifikovani „kao njegovi birači)“, pod upozorenjem na pravne posledice. Dok je u tački III dispozitiva presude odbio kao neosnovan i drugi deo tužbenog zahteva tužioca u iznosu od 5.000,00€ na ime materijalne štete, zbog opasnosti materijalne egzistencije kao i dela tužbenog zahteva preko presuđenog oznosa kao u tački I dispozitiva odnosno iznosa od 2.400,00 €, na ime pretrpljene nematerijalne štete objavljivanjem lažne izjave ili ukupno odbijenog iznosa od 7.400,00 €, kao i iznos od 208€ na ime troškova postupka.

Apelacioni sud Kosova je presudom AC.br.2900/2021 od 22.07.2024.godine usvojio kao osnovanu žalbu tužioca R.L., i žalbu tuženog DŽ.D, dok je presudom  Osnovnog Suda u Prištini – Ogranak Glogovac, P.br.322/2017, od 15.03.2018, ukinuo, tako da je predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

U obrazloženju presude, drugostepeni sud je ocenio da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 182. stav 2. tačke n) i o) i člana 202. Zakona. br. 03/L -006 parničnog postupka ističući da je isti kontradiktoran i da mu nedostaju razlozi u vezi sa odlučnim činjenicama na kojima je sud doneo predmetnu presudu, ističući da ista kao takva ima nedostatke. Dalje, žalbeno veće je dodalo da je pobijana presuda u suprotnosti sa samom sobom, ističući tačku I dispozitiva presude, u kojoj dodaje da nije poznato šta je prvostepeni sud odlučio o glavnom pitanju, a šta je odlučio o spornom pitanju. Takođe, Apelacioni sud je utvrdio da je prilikom donošenja odluke prvostepeni sud povredio i član 182. stav 2. tačka o) ZKP, budući da isti, po oceni pretresnog veća, nije odlučio kako je tražio tužilac u tužbu podnesenoj u prvostepenom sudu, kao i na osnovu završne reči izrečene na sudom razmatranju održanoj dana 02.03.2021. godine, pa je na osnovu ovih, sudsko veće ocenilo da pobijanu presudu treba ukinuti i predmet vratiti na ponovno suđenje.

U zaključku, drugostepeni sud je istakao potrebu da prvostepeni sud u ponovljenom postupku izbegne navedene nedostatke i da nakon pravičnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i istaknutih okolnosti, donese pravičnu odluku, u kojoj se ističe da mora sadržati razumljiv dispozitiv, razumljivo obrazloženje, pitanje u vezi sa tim koje su činjenice dokazane, donevši odluku zasnovanu na zakonu.