Osnovni sud u Prištini-Specijalano  odeljenje je presudom PPS.br.12/2024 od 18.06.2024.godine oslobodio okrivljene J.D. i S.S., zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, iz člana 22. i 142. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu KPRSFJ), te da je u vreme podizanja optužnice bila kažnjen prema članovima 31 i 152 Krivičnog zakona Republike Kosovo (zakaon 04/L-082), u daljem tekstu (KZRK), što je u suprotnosti sa članom 3. Zajedno sa  članom  4 Dopunskog protokola II i svih pravila međunarodnog prava koja su bila na snazi u vreme unutrašnjeg oružanog sukoba na Kosovu, jer nije dokazano da su izvršili krivično delo.

U obrazloženju presude, drugostepeni sud je cenio žalbene navode tužilaštva, u vezi sa bitnim povredama odredaba krivičnog postupka i došao do zaključka da pobijana presuda nije obuhvaëena  u bitnu povredu odredaba krivičnog postupka. odredbe krivičnog postupka, bilo da se radi o povredi o kojoj se po službenoj dužnosti stara sam sud ili da li postoje povrede koje se navode u žalabai  tužilaštva. Takođe, u vezi sa ovim tvrdnjama, pretresno veće je ocenilo da je prvostepeni sud u dispozitivu opisao sve činjenične okolnosti i došao je do zakalaučak  da  ne postoji protivrečnost sama po sebi, niti u odnosu na zakonske odredbe koje su stavljene na teret okrivljenih za navedeno krivično delo.

Što se tiče žalbenih navoda  o pogrešnoj i nepotpunoj utvrđivanju činjeničnog stanja, drugostepeni sud je prvobitno zaključio da u žalabai  tužilaštva nema konkretne tvrdnje da koja činjenica ili činjenice nisu tačno ili potpuno proverene, kao i da je ocenio da činjenično stanje je pravedno i potpuno dokazano.

Dok je, u pogledu navoda tužilaštva za povredu krivičnog zakona, ovaj sud uzeo u obzir da je prvostepeni sud, pored pravilne primene krivičnog zakona, dao brojne i detaljne razloge za rešavanje pravnih pitanja koje ima. doneta u slučaju donošenja takve odluke, pozivajući se i na međunarodnu praksu, tačnije na sprovođenje odredaba u vezi sa članom 3. i 4. zajedničkim za četiri Ženevske konvencije, u odnosu na stepen posledica koje proističu iz nasilja ili torture, i da u konkretnom slučaju nije dokazan stepen posledica, jer se uopšte ne zna ko je lice nad kojim se navodi da je izvršeno nasilje.

Stoga, veće ocenjuje da je prvostepeni sud pravilno primenio krivični zakon kada je došao do zaključka da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo.

https://apeli.gjyqesori-rks.org/wp-content/uploads/verdicts/AP_APS_2024-207730_SQ.pdf