Osnovni sud u Uroševcu, Odeljenje za teška krivična dela, presudom br. 2021:186679, od 26.09.2024.godine, oglašen je krivim za krivično delo teško ubistvo, iz člana 173. stav 1., tač. godine, od 24.08.2021.godine, uračunato je i okrivljeni A.S., za krivično delo pomaganje u izvršenju krivičnog dela teško ubistvo, iz člana 173. stav 1. tačka 1.4. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina 22.08.2021.godine pa nadalje, ali ne duže od kazne izrečene presudom. Takođe, ovom presudom, optuženi D.K. je oslobođen optužbe za krivično delo silovanje iz člana 227. stav 4. tačka 4.1. u vezi sa stavom 1. KZRK, a optuženi A.S. oslobođen je optužbe za krivično delo pomaganje iz st. 4. st. 1. i člana 33. KZRK, budući da ni jedan jedini dokaz nije dokazao da je optuženi izvršio ova krivična dela.

U obrazloženju presude, drugostepeni sud je ocenio da su neosnovane žalbene tvrdnje tužilaštva i branilaca okrivljenih na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a nema ni drugih povreda odredaba postupka iz člana 384. Zakonika o krivičnom postupku, o kojima bi ovaj sud pazio ek officiiciou uslovljavanja ovog postupka.

Sudsko vijeće ocjenjuje da je prvostepeni sud analizirao sve izvedene dokaze tokom sudske revizije iu vezi sa ovim dokazima iznio svoje zaključke koje ocjenjuje pravičnim, objektivnim i zakonitim. Povodom žalbenih navoda u pogledu pogrešnog i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja, pretresno veće nalazi da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, jer je izvedenim dokazima u toku glavnog pretresa utvrđeno da je okrivljeni D.K. i A.S., izvršili navedena krivična dela, za koja su oglašeni krivim.

Dok u pogledu žalbenih tvrdnji o povredi krivičnog zakona, Apelacioni sud ocenjuje da je prvostepeni sud pravilno i potpuno cenio okolnosti koje utiču na određivanje vrste i visine kazne, dok je u odnosu na žalbene tvrdnje branioca okrivljenog D.K., tvrdeći da je prvostepeni sud postupio protiv odredbe čl.1, 1. i 2 doživotna kazna zabranjena i nemoguća, pretresno veće ocenjuje da je ova tvrdnja neosnovana, jer odredba člana 41. KZ ne isključuje mogućnost izricanja doživotne kazne za najteža krivična dela, ali ona nije predviđena kao jedina glavna kazna za krivično delo, pa u konkretnom slučaju, ocenjujući sve okolnosti otežavajuće kazne za krivično delo, predviđaju dovoljnu doživotnu kaznu za kaznu D.K.