Osnovni sud u Prištini – Specijalano  odeljenje je presudom PS br.74/19 od 01.06.2023optuženeN.R. i K.H., proglasio ih krivim za krivično delo zloupotreba položaja ili službenih ovlašćenja u saizvršilaštvu iz člana 422 stav 1 i stav 2 pododeljka 2.1 i 2.2 u vezi sa članom 31 KZRK, tako da je optuženi N.R izrekao kazanu  zatavora u trajanju od tri (3) godine, dok je okrivljenom K.H. izrekao kaznu zatvora u trajanju od dve (2) godine i šest (6) meseci. Predmetnom optuženom izrekao je i dopunsku kaznu, tako da je optuženom N.R., nakon izdržavanja izrečene kazne zatvora, zabranjeno obavljanje veršenje  funkcije u državnoj upravi, odnosno u javnoj službi. Dok je optuženom K.H., nakon odsluženja izrečene kazne zatvora, zabranjeno da obavlja funkcije u državnoj upravi ili u javnoj službi u trajanju od tri (3) godine. U tački II i III odredbe,  okrivljeni Š.Z., E.G.J., Š.M., L.TH., L.K. i A.Z., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja u saizvršavanju iz člana 422. stav 1. u vezi sa članom 31. Krivičnog zakonika, oslobodio od optužbe, jer nije dokazano da je okrivljeni  izvršili krivično delo, za koje su optuženi. Oštećeni je, za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva, upućen u redovan pravno-građanski spor.

Apelacioni sud Kosova – Specijalano odeljenje  je presudom APS.br.54/23 od 25.04.2024.godine usvojio kao osnovane žalbe branilaca okrivljenog N.R. Av. Miodrag Brkljač i K.H. Av. Artan Čerkini, dok je presuda Osnovnog suda u Prištini – Specijalano  odeljenje, PS.br.74/19, od 01.06.2023.godine, po službenoj dužnosti preinačena, tako da je optužene oslobođen optužbe.  U tački II odredbe odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, dok je presuda Osnovnog suda u Prištini –Specijalano odeljenje, PS. br. 54/2023,  oslobađajuću deo presudu, to je potvrdio  Dio žalbe STRK-a na odluku o kazni okrivljenom N.R. i K.P., ostaje irelevantno.

U obrazloženju presude, Apelacioni sud je cenio žalbene navode Specijalnog tužilaštva i branilaca okrivljenog N.R. Av. Miodrag Brkjac i K.H. Av. Artan Kerkini i po službenoj dužnosti, utvrdio da je u osporenoj presudi iz tačke I odredbe povređen krivični zakon u smislu člana 385 stav 1.4 ZKP, budući da je materijalno krivično pravo iz člana 422 stav 1 i stav 2 st. 2.1 i 2.2 KZRK-a i krivično delo zloupotreba položaja i službenih ovlašćenja nije moglo da se primeni, čime se dodaje da su u ovom slučaju povređene odredbe člana 384 stav 2.7 koje se odnose na odredbu člana 369 stav 7. Zakonika o krivičnom postupku, kako je nedovoljno obrazloženja u pogledu odlučnih činjenica i okolnosti iz kojih bi proizišla krivična odgovornost optuženog, na osnovu kojih će se dokazati da je optuženi postupao u nameri da koristi drugim licima, ovo činjenica je odlučujuće prirode, bitno i neophodno obeležje krivičnog dela je zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja, čija figura zahteva od učinioca da postupi „u cilju sticanja protivpravne koristi za sebe ili za bilo koje drugo lice ili drugo lice. organizaciji ili da nanese bilo kakvu štetu drugom licu ili organizaciji“, u kontekstu ovog pitanja u cilju pružanja koristi trećim licima.

U konkretnim okolnosti predmeta, drugostepeno veće je zaključilo da iz izvedenih dokaza nije dokazano da je optuženi postupao sa namerom da privrednim kompanijama  pribavi protivpravnu korist, ističući da to ne postoji da li je bilo koji dokaz ili konkretan dokaz koji dokazuje ovu činjenicu, odnosno da se iz njihove ukupnosti i činjeničnog stanja može izvesti zaključak da je optuženi delovao motivisano i sa ciljem da pribavi korist drugim licima. Dalje, pretresno veće je naglasilo da takva namera ostaje nedokazana, pretpostavljena i neargumentovana, jer nije dokazano postojanje bilo kakvog odnosa između optuženog i navedenih preduzeća, iz čega se eventualno može izvesti zaključak da je na osnovu ovi odnosi, optuženi, su delovali u tom cilju. Takođe, drugostepeni sud je ocenio da je pobijana presuda dokazno nestabilna i da su nalazi prvostepenog suda nepotkrepljeni dokazima, a utvrđene činjenice kao takve hipotetičke proizilaze sa slučaj izvođenja zaključka da je optuženi svojim radnjama imao namjeru da koristi trećim licima.

Takođe, drugostepeni  sud je dodao da se u ovakvom činjeničnom stanju ne može primeniti materijalna odredba jer su subjektivna obeležja krivičnog dela, zloupotreba službene dužnosti ili ovlašćenja u saizvršavanju iz člana 422. stav 1. u odnosu na član 31. st. Krivičnog zakonika, ostali su nedokazani, ističući da se navedena materijalna odredba krivičnog zakona ne može primeniti. Sudsko veće je naglasilo da je dužnost krivičnog suda da ispituje da li se radnjama okrivljenog ispoljavaju radnje krivične prirode, koje nose krivičnu odgovornost, a ne da ispituje administrativnu zakonitost odluka, akata i radnji ovih službenih lica, čak i pod pretpostavkom da takve radnje mogu biti nezakonite sa administrativnog stanovišta, ipak, sve dok se ne čini da su bile namerno da se operaterima pribavi protivpravna korist, isti je ocenio da se ne može smatrati da bavimo se izvršenjem krivičnog dela za koje su optuženi. Naprotiv, ovo veće je dodalo da bi takve ocene bile van mandata njegove ustavne i pravne funkcije suda.

Takođe, veće Apelacionog suda je, u vezi sa tačkom II presude, utvrdilo da žalbeni zahtevi tužioca, koji se odnose na oslobađajući deo za okrivljene Š.Z., E.GJ., Š.M., L.TH., L.K. i A.Z, su nestabilni i neosnovani, iz razloga što je na osnovu dokazivanja činjeničnog stanja ovaj sud ocenio da je prvostepeni sud pravilno primenio krivični zakon, kada je oslobodio optuženog, jer nije dokazano da su  isti počinili krivično delo, zloupotreba položaja ili službenih ovlašćenja iz člana 422 stav 1 u vezi sa članom 31 KZRK, pošto sprovedeni dokazi nisu dokazali obeležja ovog krivičnog dela, pa se s pravom oslobađaju.

https://apeli.gjyqesori-rks.org/wp-content/uploads/verdicts/AP_APS_2023-303010_SQ.pdf