Presudom Osnovnog suda u Uroševcu – Odeljenje za teška krivična dela 2022:132923 od 04.08.2023.godine okrivljeni D.K. oglašen je krivim za krivično delo teško ubistvo iz člana 173. stav 1. stav 1.4. KZRK, dok optuženi A.S oglašen je krivim za krivično delo pomaganje u izvršenju krivičnog dela teško ubistvo iz člana 173. stav 1. stav 1.4. u vezi sa članom 33. KZRK, dok je optuženi D.K. osuđen na kaznu doživotnog zatvora, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.08.2021. i dalje,  dok je optuženi A.S. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od petnaest 15 godina, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 22.08.2021. ne duže od kazne izrečene presudom. Dok je u tački II dispozitiva presude, optuženi D.K, zbog krivičnog dela silovanja iz člana 227 stav 4 iz stava 4.1 u vezi stavom 1 KZRK i optuženi A.S, zbog krivičnog dela pomaganja u izvršenju silovanja iz člana 227. stav 4. prema stavu 4.1. u ​​vezi sa stavom 1. i članom 33. KZRK-a, oslobodio ih optužbi jer ni jedan jedini dokaz nije dokazao da su optuženi izvršili ova krivična dela. Prvostepeni sud je oštećene V.O i M.O uputio na parnični spor za ostvarivanje imovinsko – pravnog zahteva.

Apelacioni sud je Rešenjem PAKR.br.677/23 od 11.01.2024.godine usvojio žalbu Osnovnog tužilaštva u Uroševcu, žalbe branilaca okrivljenih D.K., Admira Salihu i A.S., adv. Arbnora Shefkiu, adv.Avni Ibrahimi, i  po službenoj dužnosti, ukinuo je presudu Osnovnog suda u Uroševcu – Odeljenje za teška dela, 2022:132923, od dana 04.08.2023, tako da je krivični predmet vraćen u prvostepenom sud na ponovno suđenje. U tački II dispozitiva rešenja, ovaj sud je žalbene navode tužilaštva i branilaca po drugim osnovama žalbe, kao i zastupnika oštećenog, smatrao za sada ne predmetnim, dok je u tački III dispozitiva rešenja utvrđeno je da optuženi D.K i A.S ostaju u pritvoru, do ponovnog odlučivanja prvostepenog suda. U obrazloženju odluke drugostepeni sud je ocenio da navodi tužilaštva i branilaca stoje , u pogledu bitnih povreda odredaba postupka, jer postoje povrede odredaba člana 384. stav 2.7, u vezi sa čl. 369. st. 6. i 7. ZKP, kao i povreda odredbe člana 384. stav 2.1. u vezi sa članom 361. stav 2. ZKP, koje uslovljavaju ukidanje osporene presude. Veće Apelacionog suda je utvrdilo da se bitne povrede odredaba krivičnog postupka sastoje u tome što tačke I i II ožalbene presude nisu jasne, nerazumljive i nesaglasne sa zakonskim odredbama koje čine elemente krivičnih dela za koja su optuženi oglašeni krivima, iz razloga što se zakonska odredba iz člana 173. stav 1. stav 1.4. KZRK, za prvo optuženog odnosi na lišavanje života drugog lica na svirep ili lukav način, a iz motiva ljubomore, dok je u vezi sa tačkom 1.4 člana 173 KZRK-a, drugostepeno sudsko veće naglasilo da takvu okolnost moraju dokazati stručnjaci relevantne oblasti, te da je u konkretnom slučaju nije učinjeno od strane prvostepenog suda. Što se tiče drugo optuženog A.S., apelacioni sud je ocenio da u vezi sa krivičnim delom nisu dati jasni i konkretni razlozi da li su radnje optuženog u skladu sa obeležjima krivičnog dela za koje je oglašen krivim. Na osnovu navedenog, drugostepeno veće , je došlo do zaključka da u ovoj krivičnoj stvari, ožalbena presuda sadrži bitne povrede iz odredba krivičnog postupka,  jer nedostaju razlozi o odlučujućim činjenicama koji su bitne za utvrđivanje krivične odgovornosti  optuženih,  o čemu je i drugostepeni sud dao konkretne smernice po kojima se treba ukloniti u fazi ponovnog suđenja , od strane prvostepenog suda.

U nastavku :

https://apeli.gjyqesori-rks.org/wp-content/uploads/verdicts/AP_PAKR_2023-262899_SQ.pdf